Dok mnogi na Balkanu vjeruju da će se najbolje povezati s drugima kroz kopiranje njih, istina je suprotna, najbolje se povezujemo s drugima kroz autentičnost bez kompromisa.

Kada se prilagođavamo do one mjere da bismo bili prihvaćeni, dobijamo kontakt, ali ne i stvarnu povezanost. Ljudi tada ne susreću nas, nego verziju koju smo složili da bi prošla. Usamljeni smo.

Autentičnost nosi rizik i nećemo se svima svidjeti. Ali to je prirodno, nije nam sa svima inspirativno. Ali upravo tu nastaje prava veza, jer oni koji ostanu, ostaju zbog onoga što jesmo, a ne zbog onoga što glumimo.

Medjutim na Balkanu postoji urodjen strah od različitosti. Na razini polja kad gledam, Balkan ima jaku životnu silu ali i jak program preživljavanja kroz kolektiv. Sigurnost je u pripadanju i uklapanju. Različitost to ugrožava. Na van je to ismijavanje, kritiziranje, spuštanje. Ispod svega, strah od raspada strukture. Opsesivno bavljenje drugima iz tog straha.

Ali to je sintetski sloj, ispod je nešto jako suprotno: ogroman potencijal individualne snage i autentičnosti. Do toga dodju pojedinci na Balkanu u dužem vremenskom periodu pa pokaže istinsku snagu ove energije. Ako se “otrgne” sintetskom sloju i pusti potencijale van, poput recimo Novaka. To je slijedeća faza za Balkan.

Kad se strah od ispadanja iz kolektiva otpusti, balkanska energija prestaje se štititi kroz kopiranje i počinje se povezivati kroz istinu. Tada autentičnost ne razdvaja ljude, nego postaje najčišći oblik pripadanja.

Taj program je duboko u balkanskom genotipu i sprečava nas da živimo što jesmo doslovno karmički iz obiteljskog stabla. Osim par terenskih akcija aktiviranja organskih centara, imat ćemo grupni medjuciklus iscjeljenja ovog limita, jer polje Balkana je spremno.

~W